Историја српске културе - извештај

У Тршићу је у периоду 31. јул−5. август 2018. одржан курс Историја српске културе у Образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу. Рад се одвијао по утврђеном плану и распореду, уз пуну сарадњу полазника и наставника и уз веома добру организационо-техничку подршку запослених у Образовном центру.

Полазници

Програм Историје српске културе похађало је 11 гимназијалаца из шест градова Републике Србије и Републике Српске: из Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца, Ваљева, Пожаревца и Босанске Градишке. Иако није било правог избора полазника (обавештења о Летњој школи су послата крајем школске године, вероватно до многих гимназија нису ни стигла, многи потенцијални кандидати већ су били испланирали своје време), ова група је била изузетна, како по неочекивано великом предзнању, тако и по радозналости која се при томе сваким даном повећавала. − Полазници курса су показали велику жељу за научним истраживањем и учењем. Већина њих, написаће, у договору и консултацијама са менторима,  своје истраживачке радове за предвиђени стручни зборник школе у Тршићу.

isk1

Циљ курса

Курс је намењен ученицима средњих школа − полазницима школе у Тршићу и остварује се са намером да полазници:

  1. Упознају најзначајније моменте развоја културе на тлу Србије у праисторији и античком периоду и српске културе у три њена релативно оделита али и међусобно повезана периода (словенски − пагански, средњовековни – српсковизантијски и модерни – грађански).
  2. Стекну свест о целини и разноликости наше културе, унутарњем развоју и прожимањима са другим културама, о њеним најзначајнијим прегаоцима, али и о искушењима и дилемама са којима се суочавала и суочава се.
  3. Потпуније разумеју и одреде културне појаве из прошлости и садашњости, да буду поносни на културна постигнућа која су створили и сачували наши преци, али и да знају да је свака генерација у обавези да чува оно што је добила у наслеђе, да га својим радом увећа и тако увећано преда потомцима.
  4. Заволе културу, развијају своје културне потребе, да негују сопствену осећајност и емпатију, несебичност и разумевање за друго.
  5. Снаже свој културни и национални идентитет.

isk3

 Програм курса

I Појам и специфичности српске културе: 1. Одређење српске културе; 2. Облици српске културе свакидашњи живот, језик, уметности, наука); 3. Простори српске културе; 3. Српска етнолошка слика; 5. Проучавање српске културе, најзначајнији научници и студије.

II Култура на тлу Србије, праисторијско и античко наслеђе: 6. Праисторијска налазишта на подручју Србије; 7. Римска налазишта на подручју Србије.

III Наслеђе словенске културе (српскословенска култура): 8. Словенска митологија; 9. Пагански поглед на свет; 10. Народна књижевност.

IV Основе српсковизантијске културе: 11. Примање хришћанства; 12. Стварање  српске  средњовековне  државе  и  српске  православне  цркве; 13. Формирање  првог  књижевног  језика;  14.  Књижевност, архитектура, сликарство, музика.

V Модерна грађанска култура (18–20. век): 15. Културни прелом у 18. веку; 16. Формирање модерне српске нације и борба за културно јединство; 17. Развој књижевног језика; 18. Развој уметности; 19. Развој науке; 20. Оснивање просветних, културних и научних институција; 21. Облици модерне културе.

VII Европски контекст српске културе

VIII Поезија и култура (радионица). Читање и анализа песама модерних српских песника у којима је, на различите начине (као својеврсни подтекст или интертекст), активирана српска култура. Песме. Васко Попа: „Сопоћани“,  „Косово поље“, „Манасија“; Миодраг Павловић: „Перунов одлазак“, „Солунска браћа“; Бранко Миљковић: „Расковник“; Љубомир Симовић: „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској“, „Храст“, „Вага Вука Караџића“; Борислав Радовић: „Гавранови над Мраковицом“, „Посебно место“; Иван В. Лалић: „Писмо“, „Плава гробница“; Милосав Тешић: „Соба: рођење брата“; „Коло сентандрејско“; Милена Марковић: „Малена Бањска“.

IX Истраживачки задаци / радови. У договору са полазницима, а у складу са садржајем и циљевима курса.

X Стручни једнодневни излет:  Тршић – Текериш − Гучево – Соко град – Мачков камен – Крупањ – Тршић.

Наставници

Александар Јoванoвић (1949) редoвни је прoфесoр на предметима Увoд у тумачење књижевности и Српска култура у европском контексту на Учитељском факултету у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност, а  докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност. Живи у Београду.

Студије: Облаци у души: песништво Душана Васиљева (1986), Песници и преци (1993), Поезија српског неосимболизма (1994), Порекло песме – девет разговора о поезији (1995), Ствараоци и Створитељ − три молитвена певања (2003), Стих и памћење – О поезији и поетици Милосава Тешића (2018). Добитник је значајних књижевних награда за књижевну критику и есeјистику. За укупан допринос образовању и култури добио је Светосавску награду и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.

isk2

Дуња Ранчић (1985) асистент је на предмету Српска култура у европском контексту. Дипломирала је и мастерирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Студент је докторских студија на Филолошком факултету у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура). Живи у Београду.

Научни радови: „Краљевић Марко по други пут међу Србима и – укус публике“, „Anto-logika u ogledalu „dvojnika iz negativne dimenzije“: Pantologije Stanislava Vinavera kao preispitivanje modela Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovića”, „Плава гробница Милутина Бојића и национално осећање Првог светског рата“, „Видети град као залог смисла – поглед који гледа у градове у Сметњама на везама Ивана В. Лалића“, „Два живота и две смрти пародије – успостављање аутопоетичке самосвести у Мјећи Станислава Винавера“. Добитник је награде Фонда „Радмила Поповић“ Филолошког факултета у Београду за најбољи дипломски рад из српске књижевности XX века (2011).

Бојан Марковић (1985) асистент je на предмету Методика наставе српског језика и књижевности на Учитељском факултету у Београду. Дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српску књижевност и језик. Студент је докторских студија на Филолошком факултету у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура). Живи у Београду.

Научни радови: „Интеркултуралност у настави књижевности на примеру књиге Гарави сокак Мирослава Антића – методичка разматрања”, „Методолошке поставке у заснивању наставне интерпретације Проклете авлије Иве Андрића”, „The Meaning of Writing Modern Poetry in a/the New Century: The Sense of an Avoided Sense”, „Folk tales today – two minds of oral prose“ (коаутор). Аутор је песничке књиге Риба која је прогутала свет (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2013), која је добила награду „Млади Дис“. Приредио је коауторски књигу о лектири и читању Пикник за Ирму (2017).

 

Организација рада

*

У оквиру курса два предавања су одржали гостујући професори: 1. проф. др Соња Маринковић (Факултет музичке уметности у Београду): „Историја српске музике XIV−XX век“ и проф. др Александар Милановић (Филолошки факултет у Београду): „Историја српског књижевног језика“.

*

Саставни део курса била је стручна екскурзија Тршић − Текериш − Гучево − Соко град − Мачков камен − Крупањ – Тршић, на којој су се ученици упознали са најзначајнијим историјским догађајима на почетку Првог светског рата (у 1914. години) и са њима посвећеним културно-историјским споменицима. За многе од њих ово је била прва права стручна екскурзија: на свакој локацији чекали су их предавачи/кустоси који су говорили о културно-историјским чиниоцима локалитета на којима се налазе.

Закључак

Курс Историја српске културе је испунио своју улогу. Полазници курса стекли су нова знања и открили нове научне и уметничке просторе; оснажили своје читалачке способности у сусрету са модерном књижевношћу; стекли додатне подстицаје за развијање културног патриотизма. И, можда, најважније што овај курс може да пружи младим полазницима – да заволе српску  културу и негују непрекинуту потребу за њом −  садржано је у њиховој жељи да и идуће године дођу у Тршић.

Неопходно је обезбедити све процедуралне и финансијске услове да Школа националних/идентитетских наука у Тршићу (Универзитет за младе у Тршићу) настави и обогати свој рад, са унапред познатим и доступним наставним плановима и условима боравка за средњошколце и студенте.

 

 

У Београду,                                                              
15. октобар 2018.                                                     

проф. др Александар Јовановић
руководилац курса  Историја српске културе


Радно време

ПОНЕДЕЉАК - НЕДЕЉА
07:00 - 22:00

ОКЦ "Вук Караџић"

Вука Караџића бб, 15303 Тршић

ПИБ: 110338153

МБ: 17910159

Телефони:

директор: 015/868-035

рецепција: 015/868-007

финансије: 015/868-031

© 2019 Образовно културни центар "Вук Караџић". Сва права задржана!