Од 11. до 18. јула у НОКЦ „Вук Караџић“ у Тршићу боравило је троје инструктора и седамнаест студената треће године основних студија Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, који су у Лозници и околним селима спроводили обавезну студентску теренску праксу. Две истраживачке теме у оквиру којих је започето планирано вишегодишње прикупљање и бележење етнографске грађе кроз интервјуе са мештанима и локалним познаваоцима су:
- Нематеријално културно наслеђе и животна средина - истраживање локално специфичних знања у вези са одрживом експлоатацијом природних ресурса и оних које спроводи држава и страни инвеститори (Руководилац др Јелена Ћуковић);
- Когнитивно истраживање народних веровања о биљкама и природи (Руководиоци проф. др Марко Пишев и доц. др Младен Стајић).
У оквиру прве теме студенти су се упознавали са основама антропологије животне средине, Унесковим документима о НКН и животној средини и планом РС у вези са регулисањем рада компаније Рио Тинто, при чему је вршена идентификација локално специфичних знања о експлоатацији ресурса и ставова локалне заједнице о потенцијалном отварању рудника јадарита. У оквиру друге теме вршено је истраживање локалних народних представа о различитим врстама биљака, њиховим етномедицинским својствима и начинима класификације кроз методолошки оквир когнитивне етноботанике, са циљем дубинског разумевања локалних знања о природи и животној средини. Истраживања су вршена у Лозници и селима Тршић, Брезјак, Горње Недељице, Козјак, Горњи Добрић, Коренита, Пасковац, Костајник, Воћњак и Зајача. Резултати истраживања биће презентовани широј публици у оквиру Викенда нематеријалног културног наслеђа на Филозофском факултету у Београду.