Први семинар Жаргонизми, фразеологизми, дијалтектизми у односу на стандардни језик реализован је у периоду од 30. јула до 12. августа 2018. године у Образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу.

Рад семинара Жаргонизми, фразеологизми, дијалтектизми у односу на стандардни језик одвијао се према предвиђеном плану и може се оценити као веома успешан, о чему говори и то да су ученици на крају семинара били оспособљени да своја знања и истраживања која су спровели након лингвистичке обуке представе самостално, у јавном наступу путем презентације, што се може сматрати једним од исхода семинара.  Најважнији исход – самостално спроведено истраживање уобличено у форму стручног рада – полазници су остварили непосредно након семинара, што ће бити представљено на конференцији која ће бити одржана у Београду до краја текуће године.

 z1

Полазници

Програм лингвистичког семинара похађало је 14 ученика из 5 градова Србије: Београд, Нови Сад, Ваљево, Краљево, Сремска Митровица, као и једна ученица из Бањалуке, Република Српска.

Реч је углавном о ученицима другог и трећег разреда гимназија и филолошких гимназија. Таква добра селекција знатно је утицала на успешност семинара.

Предавачи

Координатор радионица: доц. др Марина Николић из Института за српски језик САНУ.

Руководиоци радионица: др Слободан Новокмет, др Весна Ђорђевић, мср. Бојана Тодић, мср. Вања Миљковић, мср. Миљана Чопа, сви из Института за српски језик САНУ.

Предавачи: проф. др Софија Милорадовић, доц. др Марина Николић, др Наташа Вуловић, др Владан Јовановић, др Светлана Слијепчевић, др Слободан Новокмет – из Института за српски језик САНУ, као и ванр. проф. Александар Милановић са Филолошког факултета у Београду.

isk2

Програм

Термини предавања: у периоду од 31. јула до 9. августа – у преподневним сатима (9.00–12.00); предавање и питања полазника семинара.

Термини радионица: свакодневно (изузев 4. и 5. августа), у поподневним сатима од 15.30 до 18.30, а 9. и 10. августа и у преподневним терминима (од 9.00 до 12.00).

Радионице су биле организоване према подтемама: жаргонизми, фразеологизми, дијалектизми и књижевни текст, и у њиховом међуодносу, а учесници су подељени према интересовањима.

Фразеолошке радионице базиране су на најновијим истраживањима на пољу фразеологије. Ученици су упознати са појмовима у фразеологији, основним одликама фразеологизама, фразеологијом у ужем и ширем смислу, настанком фразеологизама, критеријумима за одређивање фразеологизама, структуром фразеологизама, различитим класификацијама фразеологизама. Ученици су упознати и са релевантном литературом, а практично су, у групи или појединачно, обављали семантичку анализу фразеологизама и вежбали на конкретним примерима – из речника и из текста.

Радионица о жаргонима конципирана је тако да су ученици кроз практичан рад били упознати са актуелним дефиницијама жаргона, као и са његовим односом према сленгу, колоквијалној, вулгарној лексици, али и према стандардном језику у целини. Уведен је појам идентитет, а његове језичке манифестације су објашњене преко аналогије са визуелним кодом. Размотрен је однос између жаргона и дискурса, да би се направила разлика између жаргонизама у ужем смислу и дискурсних жаргонизама, што је и илустровано одговарајућим примерима. Говорено је о реактивној природи жаргонизације и поступцима језичког онеобичавања у својству изражавања идентитета. Полазници су читали поглавља из романа у којима је говор јунака жаргонизован у одређеној мери, затим чланке с интернета које карактеришу омладински жаргон и други типови жаргонске лексике.

Дијалектолошка радионица дала је осврт на појам народног језика, поделу на наречја, изговоре и дијалекте, те на појам стандардног језика. Ученици су, након упознавања  са основним терминима и симболима у дијалектологији, потом са критеријумима за класификацију дијалеката, те са поделом српских дијалеката, њиховом распрострањеношћу и структуралним карактеристикама, као и са појмом дијалектизма, слушали звучне записе и документарне видео-записе говорникâ различитих дијалеката, са циљем препознавања дијалекaта и успостављања разлике међу њима. Ученици су кроз дискусију сагледавали разлике између прописане норме и њене реализације, као и употребе различитих идиома у зависности од говорне ситуације. Ученици су се на дијалектолошкој радионици бавили употребном вредношћу дијалектизама у књижевности, медијима и музици, њиховом лингвистичком и лингвостилистичком анализом.

Осим поменутог радног сегмента, за полазнике су организоване и две стручне екскурзије. Прва је организована на релацији Текериш – Соко град – Мачков камен – Крупањ, и на њој су ученици имали прилику да посете обележја из Првог светског рата која се односе на Церску и Колубарску битку, као и на друге битке које су се 1914. године водиле на овим просторима. Друга екскуразија обухватала је обилазак манастира Троноше. Полазници су учествовали и на радионицама извођења народних песама и игара.

Циљеви

Основни циљ лингвистичког семинара јесте да се ученицима покаже на који начин функционише маркирана лексика у српском језику, какав је однос субстандардног и стандардног језика, какве су релације између српских дијалеката и стандардног српског језика, где је место жаргона у језику.

Други циљ је упознавање ученика са савременом релевантном лингвистичком литературом, служење њоме и полемисање са њом.

Трећи циљ је оспособљавање ученика за самосталан рад, те за самостално и научно утемељено лингвистичко истраживање, као и за представљање добијених резултата након објективне и стручне анализе, уз одговарајућу методологију и релевантан корпус.

Ипак, главни циљ је развијање интересовања ученика за матерњи језик, који је и једно од најважнијих идентитетских обележја.


У Тршићу је у периоду 31. јул−5. август 2018. одржан курс Историја српске културе у Образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу. Рад се одвијао по утврђеном плану и распореду, уз пуну сарадњу полазника и наставника и уз веома добру организационо-техничку подршку запослених у Образовном центру.

Полазници

Програм Историје српске културе похађало је 11 гимназијалаца из шест градова Републике Србије и Републике Српске: из Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца, Ваљева, Пожаревца и Босанске Градишке. Иако није било правог избора полазника (обавештења о Летњој школи су послата крајем школске године, вероватно до многих гимназија нису ни стигла, многи потенцијални кандидати већ су били испланирали своје време), ова група је била изузетна, како по неочекивано великом предзнању, тако и по радозналости која се при томе сваким даном повећавала. − Полазници курса су показали велику жељу за научним истраживањем и учењем. Већина њих, написаће, у договору и консултацијама са менторима,  своје истраживачке радове за предвиђени стручни зборник школе у Тршићу.

isk1

Циљ курса

Курс је намењен ученицима средњих школа − полазницима школе у Тршићу и остварује се са намером да полазници:

  1. Упознају најзначајније моменте развоја културе на тлу Србије у праисторији и античком периоду и српске културе у три њена релативно оделита али и међусобно повезана периода (словенски − пагански, средњовековни – српсковизантијски и модерни – грађански).
  2. Стекну свест о целини и разноликости наше културе, унутарњем развоју и прожимањима са другим културама, о њеним најзначајнијим прегаоцима, али и о искушењима и дилемама са којима се суочавала и суочава се.
  3. Потпуније разумеју и одреде културне појаве из прошлости и садашњости, да буду поносни на културна постигнућа која су створили и сачували наши преци, али и да знају да је свака генерација у обавези да чува оно што је добила у наслеђе, да га својим радом увећа и тако увећано преда потомцима.
  4. Заволе културу, развијају своје културне потребе, да негују сопствену осећајност и емпатију, несебичност и разумевање за друго.
  5. Снаже свој културни и национални идентитет.

isk3

 Програм курса

I Појам и специфичности српске културе: 1. Одређење српске културе; 2. Облици српске културе свакидашњи живот, језик, уметности, наука); 3. Простори српске културе; 3. Српска етнолошка слика; 5. Проучавање српске културе, најзначајнији научници и студије.

II Култура на тлу Србије, праисторијско и античко наслеђе: 6. Праисторијска налазишта на подручју Србије; 7. Римска налазишта на подручју Србије.

III Наслеђе словенске културе (српскословенска култура): 8. Словенска митологија; 9. Пагански поглед на свет; 10. Народна књижевност.

IV Основе српсковизантијске културе: 11. Примање хришћанства; 12. Стварање  српске  средњовековне  државе  и  српске  православне  цркве; 13. Формирање  првог  књижевног  језика;  14.  Књижевност, архитектура, сликарство, музика.

V Модерна грађанска култура (18–20. век): 15. Културни прелом у 18. веку; 16. Формирање модерне српске нације и борба за културно јединство; 17. Развој књижевног језика; 18. Развој уметности; 19. Развој науке; 20. Оснивање просветних, културних и научних институција; 21. Облици модерне културе.

VII Европски контекст српске културе

VIII Поезија и култура (радионица). Читање и анализа песама модерних српских песника у којима је, на различите начине (као својеврсни подтекст или интертекст), активирана српска култура. Песме. Васко Попа: „Сопоћани“,  „Косово поље“, „Манасија“; Миодраг Павловић: „Перунов одлазак“, „Солунска браћа“; Бранко Миљковић: „Расковник“; Љубомир Симовић: „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској“, „Храст“, „Вага Вука Караџића“; Борислав Радовић: „Гавранови над Мраковицом“, „Посебно место“; Иван В. Лалић: „Писмо“, „Плава гробница“; Милосав Тешић: „Соба: рођење брата“; „Коло сентандрејско“; Милена Марковић: „Малена Бањска“.

IX Истраживачки задаци / радови. У договору са полазницима, а у складу са садржајем и циљевима курса.

X Стручни једнодневни излет:  Тршић – Текериш − Гучево – Соко град – Мачков камен – Крупањ – Тршић.

Наставници

Александар Јoванoвић (1949) редoвни је прoфесoр на предметима Увoд у тумачење књижевности и Српска култура у европском контексту на Учитељском факултету у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност, а  докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност. Живи у Београду.

Студије: Облаци у души: песништво Душана Васиљева (1986), Песници и преци (1993), Поезија српског неосимболизма (1994), Порекло песме – девет разговора о поезији (1995), Ствараоци и Створитељ − три молитвена певања (2003), Стих и памћење – О поезији и поетици Милосава Тешића (2018). Добитник је значајних књижевних награда за књижевну критику и есeјистику. За укупан допринос образовању и култури добио је Светосавску награду и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.

isk2

Дуња Ранчић (1985) асистент је на предмету Српска култура у европском контексту. Дипломирала је и мастерирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. Студент је докторских студија на Филолошком факултету у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура). Живи у Београду.

Научни радови: „Краљевић Марко по други пут међу Србима и – укус публике“, „Anto-logika u ogledalu „dvojnika iz negativne dimenzije“: Pantologije Stanislava Vinavera kao preispitivanje modela Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovića”, „Плава гробница Милутина Бојића и национално осећање Првог светског рата“, „Видети град као залог смисла – поглед који гледа у градове у Сметњама на везама Ивана В. Лалића“, „Два живота и две смрти пародије – успостављање аутопоетичке самосвести у Мјећи Станислава Винавера“. Добитник је награде Фонда „Радмила Поповић“ Филолошког факултета у Београду за најбољи дипломски рад из српске књижевности XX века (2011).

Бојан Марковић (1985) асистент je на предмету Методика наставе српског језика и књижевности на Учитељском факултету у Београду. Дипломирао је и мастерирао на Филолошком факултету у Београду на Групи за српску књижевност и језик. Студент је докторских студија на Филолошком факултету у Београду (студијски програм Језик, књижевност, култура). Живи у Београду.

Научни радови: „Интеркултуралност у настави књижевности на примеру књиге Гарави сокак Мирослава Антића – методичка разматрања”, „Методолошке поставке у заснивању наставне интерпретације Проклете авлије Иве Андрића”, „The Meaning of Writing Modern Poetry in a/the New Century: The Sense of an Avoided Sense”, „Folk tales today – two minds of oral prose“ (коаутор). Аутор је песничке књиге Риба која је прогутала свет (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2013), која је добила награду „Млади Дис“. Приредио је коауторски књигу о лектири и читању Пикник за Ирму (2017).

 

Организација рада

*

У оквиру курса два предавања су одржали гостујући професори: 1. проф. др Соња Маринковић (Факултет музичке уметности у Београду): „Историја српске музике XIV−XX век“ и проф. др Александар Милановић (Филолошки факултет у Београду): „Историја српског књижевног језика“.

*

Саставни део курса била је стручна екскурзија Тршић − Текериш − Гучево − Соко град − Мачков камен − Крупањ – Тршић, на којој су се ученици упознали са најзначајнијим историјским догађајима на почетку Првог светског рата (у 1914. години) и са њима посвећеним културно-историјским споменицима. За многе од њих ово је била прва права стручна екскурзија: на свакој локацији чекали су их предавачи/кустоси који су говорили о културно-историјским чиниоцима локалитета на којима се налазе.

Закључак

Курс Историја српске културе је испунио своју улогу. Полазници курса стекли су нова знања и открили нове научне и уметничке просторе; оснажили своје читалачке способности у сусрету са модерном књижевношћу; стекли додатне подстицаје за развијање културног патриотизма. И, можда, најважније што овај курс може да пружи младим полазницима – да заволе српску  културу и негују непрекинуту потребу за њом −  садржано је у њиховој жељи да и идуће године дођу у Тршић.

Неопходно је обезбедити све процедуралне и финансијске услове да Школа националних/идентитетских наука у Тршићу (Универзитет за младе у Тршићу) настави и обогати свој рад, са унапред познатим и доступним наставним плановима и условима боравка за средњошколце и студенте.

 

 

У Београду,                                                              
15. октобар 2018.                                                     

проф. др Александар Јовановић
руководилац курса  Историја српске културе


Први Фолклористички камп „Вук Караџић“ реализован је 4-12. августа 2018. у Центру за образовање и културу „Вук Караџић“ у Тршићу.

Рад првог Фолклористичког кампа „Вук Караџић“ одвијао се према плану и може се оценити као веома успешан. Осим утисака организационог тима – предавача и логистике Центра, посебно индикативни у том правцу су резултати анонимне анкете спроведене међу полазницима Кампа (анализа анкете ће бити достављена као засебан документ).  

 fkamp1

Полазници

Програм фолклористичког образовања похађало је 18 ученика из 7 градова Србије: Ниш, Крагујевац, Ваљево, Пожаревац, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, као и један ученик из Бања Луке, Република Српска.

Реч је махом о ученицима гимназија и музичке школе, али и медицинске и техничке школе.

Иако су се сви ученици добро уклопили у атмосферу и радни ритам Кампа, захваљујући, између осталог, великом ангажовању предавача и координатора, чини се да ипак као циљну групу треба поставити ученике гимназија и стручних уметничких школа, а изузетке правити само када заинтересовани ученици покажу и неопходан ниво образовања у претходном школовању (што ће бити могуће кроз предвиђену селекцију за наредне прилике).     

Предавачи

Реализацију програма координирала је др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог (Музиколошки институт САНУ), а континуирано су били присутни и др Смиљана Ђорђевић Белић, филолог-фолклориста и др Бранко Златковић, филолог-фолклориста (Институт за књижевност и уметност). Предавања су одржали и др Јелена Јовановић, етномузиколог (Музиколошки институт САНУ) и др Бошко Сувајџић, филолог-фолклориста (Филолошки факултет). Радионице је реализовао проф. Бранко Тадић (Музичка школа „Мокрањац“, Београд).

Програм

Програм Фолклористичког кампа повезује савремену науку, образовање и културу. То је иновативан образовни програм, базиран на искуствима интердисциплинарних истраживања у области хуманистичких наука и дисциплина: (народне) књижевности, етнолингвистике, етнологије, етномузикологије, етнокореологије и других, односно инклузивно оријентисане фолклористике. Тако, у односу на стандардне образовне програме, Фолклористички камп нуди до сада недостајући спој сазнања из предмета: српски језик и књижевност, музичка уметност, историја, као и аспекте традиционалне културе који не постоје у државном образовном систему (попут квалитета синкретичност у уметности и процеса акултурације/интеркултуралности у културној историји).

Међудисциплинарном сарадњом омогућено је комплексно упознавање фолклора, те је садржај програма упознавање вербалног фолклора (тзв. народне књижевности), народних обичаја, знања и веровања, (народног) језика, музике и игре.

Методолошки је образовни програм Кампа реализован као комбинација теорије и праксе – у форми предавања и теренског истраживања, а онда и овладавања основним вештинама архивске и научне обраде теренског материјала, те његовог представљања. Поред тога, за полазнике су организоване и две стручне екскурзије (обилазак споменика у вези са историјским догађајима у северозападној Србији 1914. и посета манастиру Троноша), као и радионице извођења народних песама и игара.

Стратегија

Указивањем на везу традиционалних и савремених фолклорних жанрова развија се свест о динамичности функција и жанровских система фолклора. Наиме, кроз формално образовање нуди се представа о фолклору као искључиво архаичном културном наслеђу, чије се функционисање везује за далеку прошлост. О жанровима попут урбаних легенди, вицева, графита, а посебно кратких порука („ес-ем-ес-фолклора“), интернет фолклора и сличног, не стичу ни основне представе. Такође, под музичким фолклором подразумева се најчешће сеоско музичко наслеђе, док се градска – тзв. староградска музика, а посебно новокомпонована музика и популарна музика, не разматрају као феномени народне културе иако чине део културног наслеђа. Препознавањем традиционалних културних модела у савременом животу доприноси се поштовању традиционалне културе и указује на важност очувања нематеријалног културног наслеђа (НКН). Ова област – заштита НКН – једна је од тема којој ће ће бити посвећена посебна пажња наредних година.

 

Циљеви

Основни циљ Фолклористичког кампа је подстицај доживљаја културног идентитета као комплексног и динамичног групног идентитета.

Практични циљ је оспособљавање полазника за самостална истраживања као облик упознавања традиционалних културних израза.

Мултидисциплинарним приступом, који Фолклористички камп промовише, полазницима се омогућава увид у читаво поље хуманистике, а на основу пажње за њихове појединачне капацитете и интересовања, подстичу се даља специфична образовања.

У оквиру Фолклористичког кампа пажња је првенствено посвећена српском фолклору, али се назначавају и основне карактеристике фолклора националних мањина у Србији (којима у будућности могу бити посвећени засебни курсеви). На овај начин утиче се на културну толеранцију и препознавање квалитета посебности у оквирима хуманистичког погледа на савремени свет.


Радно време

ПОНЕДЕЉАК - НЕДЕЉА
07:00 - 22:00

ОКЦ "Вук Караџић"

Вука Караџића бб, 15303 Тршић

ПИБ: 110338153

МБ: 17910159

Телефони:

директор: 015/868-035

рецепција: 015/868-007

финансије: 015/868-031

© 2020 Образовно културни центар "Вук Караџић". Сва права задржана!