Фолклористика 2021.

У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић” у Тршићу је од 1. до 14. августа трећи пут реализован образовани програм Фолклористика. Овај програм су похађала 24 ученика из Републике Српске, Црне Горе, Словеније и Србије (Сомбор, Нови Сад, Београд, Ваљево, Краљево, Рашка, Пожаревац, Зајечар).

Фолклористика је иновативан образовни програм који ученицима нуди могућност да боље упознају фолклор у најширем смислу (насупрот уобичајеном свођењу на играчки / плесни фолклор), као народну културу, првенствено нематеријалну, укључујући и препознавање њених модела у савременом животу. На тај начин се код ученика развија свест о важности очувања културног наслеђа и охрабрује доживљај културног идентитета као комплексног и динамичног. Непосредан ефекат програма је повезивање и ширење знања из предмета српски језик и књижевност, музичка уметност, ликовна уметност, историја, као и подстицај промишљања о аспектима културе који нису довољно осветљни кроз актуелни образовни систем (попут квалитета синкретичности и процеса акултурације / интеркултуралности). Кроз увод у научно истраживање фолклора, ученици се подстичу на опредељење за студије на факултетима који нуде знања из наука и дисциплина у чијем фокусу је (и) фолклор – филологија, етномузикологија, етнологија и антропологија.
На почетном курсу полазници се упознају са основним појмовима фолклористике (жанровски систем, појмови формулативности, варијантности, однос индивидуалног и колективног); систематизују и проширују знања о процесуалној природи фолклорне традиције (трансформација жанровског система, функционисање традиционалних жанрова у савременим контекстима). Ради се на деконструисању негативних стереотипа о фолклору (као архаичном и данас нефункционалном, симболу заосталог, необразованог и неперспективног, па и „антимодерног“ света), посредством нових фолклорних жанрова попут урбаних легенди, вицева, графита, кратких порука („ес-ем-ес-фолклора“). Слично, музички фолклор се упознаје не само као сеоско музичко наслеђе, већ и градска (староградска) народна музика, а дискутује се и тзв. новокомпонована (народна) музика. Теоријски се упознају методе истраживања у фолклористици и поступно усваја техника академског писања.

Даље напредовање полазника, на вишем курсу Фолклористике обезбеђује се кроз одабране теме, попут српске епске традиције, која је обрађена ове године. Значајно су проширена школска знања о епској традицији и утемељен аналитичко-критички начин размишљања о различитим аспектима епике и њеног истраживања. Такође, ученици се на вишем курсу уводе у праксу теренског истраживања, елементарно се оспособљавају за самостална истраживања, основну архивску и научну обраду теренског материјала, те његовог представљања, као предуслов за самосталну реализацију малих истраживачких пројеката. Посебно је важно отварање поља заштите нематеријалног културног наслеђа, кроз општи увод и упознавање ученика са елементима наслеђа Тршића и Јадра, чиме се ствара основа за њихово проактивно деловање на овом пољу у матичним социокултурним заједницама.

Методолошки се програм Фолклористика реализује као комбинација предавања, вежби и теренске праксе. Управо рад на терену било је најупечатљивије искуство које су полазници стекли. Осим тога, специфично поучне, али и забавног карактера су радионице у оквиру којих су упознавали народне песме и игре.
Програм Фолклористика потврђује се кроз досадашње реализације као симболички и практични наставак рада у области у којој је Вук Караџић дао темељни допринос. Он додатно повезује ученике са местом одржавања и доприноси промовисању Тршића као месту од посебног значаја за хуманистичке науке и очување српског културног идентитета.

Координатор програма Фолклористика била је др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог, научни саветник у Музиколошком институту САНУ. Предавачки тим су чинили истраживачи Института за књижевност и уметност: др Смиљана Ђорђевић Белић, фолклориста, виши научни сарадник, др Бранко Златковић, фолклориста, виши научни сарадник, мср Ана Савић, истраживач-приправник, мср Дејан Илић, истраживач-сарадник и др Данка Лајић Михајловић као стални предавачи, а др Јелена Јовановић, етномузиколог, виши научни сарадник у Музиколошком институту САНУ, као гостујући предавач. Руководилац факултативне радионице за традиционално певање и игру био је Бранко Тадић, професор у Музичкој школи „Мокрањац“, Београд.


Радно време

ПОНЕДЕЉАК - НЕДЕЉА
07:00 - 22:00

ОКЦ "Вук Караџић"

Вука Караџића бб, 15303 Тршић

ПИБ: 110338153

МБ: 17910159

Телефони:

директор: 015/868-035

рецепција: 015/868-007

финансије: 015/868-031