Моје име је Јована Симић и долазим из Лознице. Ученица сам трећег разреда Гимназије „Вук Караџић“ друштвено-језичког смера. Године 2023. први пут сам похађала курс у оквиру НОКЦ „Вук Караџић“. Исте године сам први пут чула за курсеве којима располаже центар у Тршићу. Разредни старешина проследио нам је пријаву, коју сам радо поупуниила из разлога зато што се јако интересујем за србистику и друштвене науке. НОКЦ апсолутно је испунио моја очекивања. Изабравши курс Историја српске културе, сазнала сам доста тога што ме занима јер су предавања била јако богата и корисна, а предавачи пре свега професионални и посвећени ономе што раде. Поред знања које сам усвојила, стекла сам много нових пријатеља. Свиђа ми се што центар отвара своја врата, не само ученицима из Србије, већ су ту ученици из Босне и Херцеговине, али, ове године сам имала прилику да упознам и девојке из Румуније, што ми је такође било јако драго. НОКЦ даје нам шансу да сагледамо различите људе, проширимо свест о различитостима и чујемо неке нове приче, веровања и обичаје. Анегдота коју ћу памтити целога живота јесте када сам на кампу добила бројна питања о лилању, па ме је то инспирисало да пишем научно-истраживачки рад управо о томе. Успомене из Тршића, седење на клупама до касно у ноћ, дружење, певање и свирање са друштвом са друга два курса: Фолклористике и Музикологије, остаће ми упамћене као лепе и неизбрисиве. Са сигурношћу кажем да бих се изнова враћала Тршићу и дефинитивно је у плану пријава и за ову годину. Тршић, за мене као Лозничанку, више је од села. Тршић носи у себи једну посебну климу, коју осећа само онај ко воли природу и и ко је за њу блиско везан. Једна посебна атмосфера која влада тамо очарала је многе. Захвалила бих се, пре свега, свим предавачима на пренетом знању, а потом и пријатељима које сам стекла, и за које засигурно могу рећи да су једни од оних који вреде. Јер, Тршић нас је спојио, а самим тим спојило нас је и оно најважније: знање, потом заједничка интересовања и љубав коју имамо према Србији и српској култури. Бескрајно сам захвална свима који су издвојили своје време и написали пар реченица о боравку у Тршићу, поделили нека своја искуства и описали Тршић и околину са гледишта некога ко је можда први пут боравио у овоме крају.
„Некако, чини ми се да је од тих позних љетних дана, па до данас, поред имена Божијег, ријеч „Тршић“ понајчешће поменута! Она је, од тада па до данас, остала синоним за све те пријатеље, који су ти попут брата...За све те дјевојке, које су ти попут сестре. За неке симпатије...За ноћи проведене на дрвеној клупи, уз жице гитаре. За хармонику и „Што се мала уобрази?“... Тај Тршић остао је асоцијација за оно коло, које смо сви, ко једно играли, за сву пажњу, љубав и бригу које смо посветили једни другима, и које и даље посвећујемо. Он је несрушива авокација просмијаних ноћи, шала, другарства и саживота за нас, тада, једне другима- потпуним странцима. Он је остао као успомена многих знања, предавања, излета- остао је као учитељ живота! Тршић је култ, он је нека нераскидива нит, која нас спаја, која нас повезује, која брипе све границе и баријере, и која нас спааја, били ми километрима и сатима далеко, једни од других. Он је нешто што остаје да живи у нама, и кад га напустимо, нешто што опомиње како смо провели неке лијепе дане. У једном селу, крај Лознице! У једном Тршићу!“
Огњен Бошковић, СШЦ „Перо Слијепчевић“, Гацко, Историја српске културе
„У Тршићу сам боравила два пута и сваки мој поновни одлазак је посебан. Неописиво ми је драго што су једне од мојих нај љепших успомена настале управо у Вуковом селу. Упознала сам много дивних људи из разних крајева, али сам доста новог научила из области фолклористике. Самоувјерено могу рећи да ћу се поново у вратити и уживати у хармомнији знања и пријатељства!“
Анђела Радовић, ЈУ СШЦ „Пале“, Пале, Фолклористика
„Па Тршић...то је место где се сва пријатељства спајају, где се наша култура и знање обогаћују и пре свега место из којег не желимо више да кренемо. Нарочито пошто сам ја из Румуније, па можда не владам толико добро језиком, мислила сам да ће бити деце која ће се смејати од мене или једноставно неће ме прихватити, али уопште није тако. Јако сам поносна и радосна што сам имала прилику да похађам овај курс и надам се да ћу опет бити у могућности.“
Ивана Јовановић, Факултет „Политехника Темишвар- аутоматика и рачунари“ и „Западни факултет Темишвар- Српски и Шпански језик“, Темишвар, Историја српске културе
„У Тршићу је било незаборавно, стекла сам пуно нових пријатеља са којима се осећам као да се знамо годинама. Људи су у Тршићу предивни и све је било као у сну. Друштво из Тршића сматрам породицом.“
Емилија Ђорђевић, Музичка школа „Станковић“, Београд, Фолклористика
„Како сам похађала и радионицу Фолклористике и Историје српске културе, то довољно говори о љубави према том месту која се изградила од самом почетка и трајала три године. Тршић је чаробно место где сви ми имамо прилику да будемо оно што у стварном животу нисмо или желимо да постанемо. Мени је Тршић одредио будућност на неки начин, нова интересовања, нова открића на личном плану, многа дивна познанства која су прерасла у пријатељства, па октрио ми је и важност Његоша, хах!“
Ана Црноглавац, Факултет ликовних уметности Београд, Почековина (Трстеник), Историја српске културе
„Боравак у Тршићу био је баш леп. Много ми се допала природа и уређеност Тршића. Народне пословице које су на шеталишту веома су занимљиве и поучне. „
Емилија Кушлаковић, Медицинска школа „7. април“, Нови Сад, Историја српске културе
„Ја сам ову годину похађала трећу годину курса Историје српске културе у Тршићу. Признаћу да сам јако срећна што се млади интересују за националне дисциплине и што постоји Тршић, као мјесто сусрета и окупљања, те размјене мишљења и искустава дјеце са ширег простора на ком се његује српски национални идентитет. ИСК је школа, у најпотпунијем смислу те ријечи, школа за живот, темељ на ком ће сигурна сам, једног дана почивати будућност српске културе.“
Милица Боровчанин, Гимназија „Василије Острошки“ у Сокоцу, Република Српска, Историја српске културе
„Волим да упознајем нове људе из других места, градова, држава и мислим да је боравак у Тршићу био право место за то. Што се тиче предавања на музиколошком курсу, помогла су ми да проширим знања о музици. Показао сам заинтересованост за музику новијих генерација и имао сам прилику да радим научни рад на ту тему. Одлично искуство!“
Огњен Мишура, СМШ „Петар Кранчевић“, Сремска Митровица, Музикологија
„Похађајући семинар Српска музика, добио сам одличан увид у музичко стваралаштво на овим просторима, које је иначе јако запостављено у образовању. Такође сам стекао разне практичне вештине које су резултат залагања ментора да нас упуте у методе писања првог научног рада. Све је то наравно повезала одлична атмосфера и прилика да се целодневно дружимо са људима који деле иста интересовања.“
Гаврило Марковић, Средња музичка школа , Ниш, Музикологија
„Провела сам две недеље у Тршићу на курсу Историја српске културе. Током њега, упознала сам много нових људи и стекла нека нова пријатељства. Поред нових ствари које смо сазнали и научили, имали смо прилику да посетимо Шид, Шабац и Сремски фронт. Мислим да је боравак у Тршићу био изузетна прилика да стекнем нова искуства и знања, као и да проведем део лета истраживајући о темама које смо прорадили.“
Анђела Мијатовић, „Мачванска средња школа“, Богатић, Историја српске културе
„На препоруку своје професорке Сандријеле, пријавила сам се на курс Историја српске културе у Тршићу. Током боравка тамо, упознала сам много људи из различитих крајева и стекла нова искуства. Предавачи су били веома стручни, па сам научила доста из области историје и књижевности. Надам се да ћу се поново вратити и сљедеће године.“
Исидора Радмановић, ЈУ Гимназија, Бања Лука, Историја српске културе
„Када сам пошла у Тршић лето 2023. истински нисам знала шта да очекујем. Да ли ће ми сваки дан проћи у предавањима? Какви ће бити људи? Да ли ћу се уклопити? Међутим, одговоре на ова питања добила сам чим сам крочила у Научно-образовни-културни центар „Вук Карраџић“ и дочекала ме неисцрпна позитивна енергија свих присутних. Предавања нису представљала обавезу већ ужитак јер су и она представљала периоде дружења и нису била строго формална што је од великог значаја за мене. Мислим да су највећи утисак на свакога ко посети неки од курсева оставили- људи. Тешко је замислити да период од две недеље може да изроди толику блискост и љубав, али ово је доказ да може, а пријатељства насталаљ током курса, трају и данас.“
Нађа Милков, Гимназија „Лаза Костић“, Нови Сад, Историја српске културе
„Врло садржајна предавања која нас уче и животу. Дивна дружења и познанства која се ту остваре. Једно заиста лепо искуство коме се сви радујемо. Ја сам по други пут ове године била на курсу Српска музика и заиста сам свашта научила.“
Јелена Велимировић, Музичка школа „Мокрањац“, Београд, Музикологија
„Тршић је стварно дивно место које има душу и људи су гостољубиви и лепа је природа. А што се тиче кампа стварно лепо искуство што се тиче дружења и учења.“
Маша Грабеж, Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“, Београд, Историје српске културе
„Тршић...колико само асоцијација на овај један појам, дружење, наука, место. Место је намењено скупљању младих научника који желе да сазнају више од онога што им се нуди у школама. Ја сам лично изабрала програм Етномузикологија, обзиром да идем у музичку школу . Ово знање на крају крунисали смо свако својим радом у групама или појединачно уз помоћ ментора. Наравно, оно чиме се сви радују, после напорног дана следи вечерње дружење. Професор Бранко Тадић сваке године понесе хармонику, а другари понесу своје инструменте па му се прикључе. Све у свему, докле год могу враћаћу се у Тршић и поново шетати стазом поред које су уклесане Вукове изреке на таблама од дрвећа, а мислим да ми из сећања никад неће избледети, као што смо једном тамо рекли: Ми одлазимо из Тршића, али Тршић из нас никада.“
Дијана Драгосављевић, Музичка школа „Мокрањац“, Београд, Музикологија
„Била сам на радионици Музикологије и Етномузикологије другу годину за редом и мислим да је други пут свакако било боље, пуније и комплексније искуство. Радионице су корисно и много су ми значиле зато што су оне практично увод за неке озбиљније радове на факултетима.“
Лана Јефтић, СМШ „Петар Кранчевић“, Ноћај, Сремска Митровица, Музикологија
„Одушевили су ме излети и посете музејима, а дела уметника Саве Шумановића оставила су дубок траг у мени. Све је било супер, од хране до дружења.“
Дарија Кнежевић, Уметничка школа, Ниш, Историја српске културе
„НОКЦ „Вук Караџић у Тршићу је један од најбољих начина да се проведе креативно лето. Тамо долазе деца из свих крајева Србије и дијаспоре, упознајемо различите културе и обичаје, иако се међусобно не познајемо, повежемо се и настају пријатељства. Такође одвајамо се од родитеља, пријатеља, града и свега што нам је до тад било познато и полазимо у авантуру која нас развија и усавршава.“
Александра Стоиљковић, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, Ниш, Историја српске културе
„У Тршићу сам боравила претходне три године. Прве године сам била полазник курса Фолклористике, а друге и треће полазник курса Историја српске културе. Одлазак у Тршић препоручујем свима. Тамо сам стекла, могу слободно да кажем, пријатеље заа цијели живот. Срела сам људе сличне себи, људе због којих још вјерујем у боље сутра. Тршићани би се сложили са мном; Тршић је једна породица, култ Тршића живи и живјеће.“
Милица Врачар, Медицински факултет у Београду, Рибник, Бања Лука, Историје српске културе
„Тршић је за мене једно посебно место у коме сам упознала још посебније људе. Дружења, вечерња певања уз хармонику и предивно друштво је оно што чини ово место дивним. Већ две године учествујем у курсу Српска музика. Предавања су увек била занимљива. Радујем се доласку следеће године.“
Нина Мићановић, Музичка гимназија „Коста Манојловић“, Београд, Музикологија
„Оно што је за мене учинило Тршић посебним јесу била пријатељства која сам стекла тамо. Нека предавања су била више занимљива, нека мање, али свакако је било интересантно сагледати ствари из новог угла. Недостаје ми певање уз гитару и хармонику J.“
Теодора Николић, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, Ниш, Историја српске културе