Радионица фолклористике за ученике средњих школа одржана је у НОКЦ „Вук Караџић“ у периоду од 28. јула до 2. августа и окупила је ученике из школа широм Србије и Републике Српске. Програм је орагнизован кроз два паралелна круса, нижи за нове полазнике и виши за ученике који на курс долазе други пут. Предавачки тим чинили су сарадници Института за књижевност и уметност у Београду: др Смиљана Ђорђевић Белић, др Данијела Лекић, др Марина Младеновић Митровић, др Дејан Илић и мср Ана Савић. У оквиру предавања, радионица, вежби и индивидуалног рада с менторима ученици су упознати са основним појмовима фолклористике, жанровима вербалног фолклора, принципима теренског рада, методама обраде сакупљеног материјала и методологијом израде научног рада, као и основим одликама традицијске културе. Фокус је био на жанровима вербалног фолклора, првенствено усменој епици, народним приповеткама и предањима, али су обрађиване и теме фолклористике у ширем смислу, где се ишло и ка проучавању антропологије фолклора. Код ученика је развијана свест о значају наслеђа и традиције за обликовање колективних и индивидуалних идентитета, као и о непрестаном дијалогу традиције и савремености. Циљ програма био је да код полазника утврди и прошири постојећа знања о жанровима народне књижевности и њиховим поетичким одликама, али и да код ученика развије свест о токовима традиције, принципима усмености, те да фолклорном тексту приступају увек са свешћу о усменом и социокултурном контексту. Корелација са школским предметима српски језик и књижевност, историја, социологија уважавана је у изради програма курса. Ученици су подстицани да уоче слојевитост фолклорне традиције, те да кроз конкретне примере схвате да она живи и у савременим културним и уметничким праксама. Полазници су кроз радионице, првенствено кроз огледно казивање усмених наратива, имали прилике да размене своја искуства и да се сами потврде као (пре)носиоци традиције.

Семинар Фолклористика, намењен ученицима средњих школа који желе да стекну нова знања о вербалним и музичким изразима традиционалне културе, одржан је пети пут ове године у Научно-образовно културном центру Вук Караџић у Тршићу од 4. до 17. августа. Семинар су похађали ученици из Србије и Републике Српске (Београд, Сомбор, Нови Сад, Ужице, Ваљево, Пале, Соколац). Стални предавачки тим чинили су истраживачи из Института за књижевност и уметност из Београда, др Смиљана Ђорђевић Белић (руководилац курса), др Бранко Златковић, др Лидија Делић и др Дејан Илић, а као гостујући предавачи били су ангажовани сарадници Музиколошког института САНУ, др Данка Лајић Михајловић и др Јелена Јовановић, као и мср Данијела Лекић из Института за књижевност и уметност. Рад је организован кроз предавања и радионице за два курса – основни, за ђаке који семинар похађају први пут, и виши, осмишљен према афинитетима ученика који су претходних година већ имали прилике да стекну базична знања и профилишу своја интересовања. Стога је основни курс обухватио предавања којима су осветљени основни појмови фолклористике и одлике класичних и савремених фолклорних (вербалних и неких музичких) жанрова, а полазници су упознати и са историјом проучавања усмене културе у најширим оквирима, укључујући и рад најзачајнијих српских фолклориста. На вишем курсу ученици су усмеравани на промишљања о процесуалној природи традиције и фолклора, дијалошком квалитету односа између традиције као прошлог и традиције као савременог, важности креативног одношења према наслеђу у процесу формирањa идентитета. Сви полазници били су укључени у припрему и реализацију теренског истраживања у Тршићу, чиме су стекли и основна знања у вези са методологијом овакве врсте рада и посттеренском обрадом грађе (принципи архивирања, транскрипције и др.), али и добили прилику за развијање вештина сарадње у тиму. Ученици су стекли и прва искуства везана за поштовање принципа научне методологије и представљање резултата истраживања, а о успешном усвајању ових знања сведочиле су и презентације грађе добијене на терену, као и представљања теоријско-методолошки уобличених идеја за самосталне радове (које ће уобличити уз подршку изабраних ментора), организоване последњег радног дана. Разлози за поновне доласке ученика на фолклористички курс свакако леже и у склапању нових пријатељстава, дружењу и организованим едукативно-забавним активностима. Тако су и ове године полазници и предавачи посетили Музеј писма, Сабориште и Вукову кућу, а посебан изазов који је, иако факултативног типа, са радошћу прихваћен, било је пешачење до манастира Троноша. О лепој сарадњи различитих курсева сведочи и први пут организован квиз који су заједнички осмислили предавачи са курсева Музикологија и етномузикологија: увод у истраживања српске музике и Фолклористика. Мешовите екипе, састављене од полазника оба програма, надметале су се у знањима о музици и фолклору, али и у знањима из домена опште културе (историја, књижевност, архитектура, ликовна уметност, популарна култура и сл.). Радови: Божићни обичаји у Тршићу - Василија Алексић Демонолошка предања из Тршића - Душан Марјановић Демонолошка предања из околине Алексинца - Невена Башара Епски лик кнеза Лазара - Невена Ристић Епско и историјско Косово - Вук Мастиловић Коринђање и вертеп у Сомбору - Василија Алексић Лик кнеза Лазара - Милица Вишић Магијско лечење у ужичком крају - Јанко Панић Мотив издаје у песмама о Косовском боју - Анђела Радовић Мотив задужбинарства - Милица Врачар Погребна обредност у Тршићу - Ирина Николић Снови у традиционалној култури - Милица Ђукић Женски ликови у епским песмама о Косовском боју - Тијана Николић