У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу у периоду од 12. до 23. јула 2026. године реализован је етнолошко-антрополошки програм намењен студентима основних и мастер студија етнологије и антропологије Филозофског факултета Универзитета у Београду. У програму је учествовало 24 студената и студенткиња, док су наставу, радионице и теренски рад реализовали: проф. др Милош Миленковић, проф. др Марко Пишев, доц. др Невена Милановић Минић, (сви са Универзитета у Београду – Филозофског факултета, Одељења и Института за етнологију и антропологију), као и Теодора де Лука и Огњен Паројчић, истраживачи-приправници Етнографског института САНУ.
Програм је био организован као јединствена образовна целина са активностима прилагођеним различитим нивоима претходног знања и искуства полазника. Студентски програм имао је карактер стручне теренске праксе и непосредне примене претходно стечених методолошких знања.
Студентски део програма био је организован као теренска пракса током које су студенти и студенткиње истраживали следеће тематске области:
Антропологија исхране и пића: конструкција прошлости и локалног идентитета кроз гастрономску и туристичку понуду у Јадру;
Нематеријално културно наслеђе између административне фикције и етнографске реалности на примеру Вуковог сабора
Културно-специфично знање о феномену зависности – културне представе о научном ауторитету на пољу (лечења) зависности
Нематеријална димензија индустријског наслеђа: културне представе о лозничкој Вискози.
Рад је обухватио припрему истраживања, упознавање са етичким принципима теренског рада, формулисање истраживачких питања, израду водича за разговор, одабир саговорника и непосредно прикупљање етнографске грађе. Посебно су увежбавани етнографски интервју, посматрање са учествовањем, вођење теренског дневника и бележење контекста у којем су подаци настали.
Заједничке теренске радионице одржаване су свакодневно и биле су посвећене размени запажања, разматрању методолошких недоумица и постепеном усмеравању истраживања. На тај начин теренски рад није сведен на механичко прикупљање одговора, већ је третиран као процес у којем студенти истовремено уче да слушају саговорнике, уочавају неочекиване појаве и преиспитују сопствене претпоставке.
Прикупљена грађа је након теренског рада транскрибована, систематизована, архивирана и анализирана. Студенти и студенткиње су на основу интервјуа, теренских бележака и другог прикупљеног материјала припремили завршне презентација (на основу којих ће писати своје завршне радове и конференцијске презентације). Резултати ће бити представљени на завршној годишњој манифестацији Викенд (нематеријалног) културног наслеђа у Београду, крајем године, чиме је студентска пракса повезана са даљим наставним, истраживачким и јавним активностима.
Боравак у Тршићу и упознавање са природним, историјским и културним наслеђем лозничког краја представљали су важан део програма. Полазници су посетили Вукову кућу, манастир Троношу, Музеј језика и писма, Музеј Јадра, Центар за културу и друга значајна места, а ове посете су повезиване са темама обрађеним на предавањима, радионицама и током теренских истраживања. Тиме је непосредно окружење Центра коришћено као простор учења, посматрања и постављања нових питања, а не само као место одржавања наставе.
На основу рада полазника, њихових завршних презентација, дискусија и свакодневног ангажовања, може се закључити да су основни циљеви програма остварени.